Anino ćoše

E, evo ja ustala pa dosla do biblioteke. Danas nam je slobodan dan, pa ne znamo sta cemo sa sobom. Mislimo da zovemo komsiju Tosu da nam nadje neki posao u Njujorku, jer se ova dosada tesko podnosi. Ubijaju sa klimom, vrat mi se ukocio, ne mogu da se pomerim. Milan sanja neke blokove koji padaju sa neba, neke cevi za kanalizaciju, ko zna sta, prica sa mnom nocu i tako to. ;)))
Cimer je opet obrijao noge, a kupio je i neke uske majice i sve tako.

I tako. Ja bih najradije da odem odavde, negde gde je bar malo zivlje. Videcu sa Tosom i zvacu Maju da vidim sta ona radi preko leta. (mnogi ne znaju ko su Tosa i Maja, ali to njije bitno, oboje su u Njujorku) :))

Sad je samo pitanje koliko ce nam Interexchange dozvoliti da menjamo posao. Videcemo. U svakom slucaju, sto pre odemo odavde, to bolje :))

To sve zato sto radimo kao crnci, a plata i nije nesto. Jbg, mi radimo 58 sati nedeljno, to je bas mnogo, a dobijemo oko 400 dolara cisto, kad se odbije stan i takse, ali kad se ne uracuna hrana. I to ako nam daju da radimo toliko. Ma, videcemo. Bilo bi 5 puta lakse da nije ovako mrtvo.

Juce im je bio dan nezavisnosti, pa je bio predivan vatromet, a glupi Ameri sede na plazi, krene da seva, a oni tapsu. Boze, boze. Juce nam se svi sati koje smo radili racunaju puta 1.5, tako da smo samo juce zaradili 120 dolara.
Moram da idem, javicu se sutra opet. Aj pa tako

Milice, slobodno prodaj telefon, nije frka, kupicu ja sebi novi kad dodjem.

Odoooooh!!!